Kao stalni festival nacionalne drame i pozorišta takmičarskog karaktera, ustanovljeno je 1956. godine u okviru obeležavanja i proslave 150-godišnjice rođenja i 100-godišnjice smrti velikog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. U definisanju programa i statusa Sterijinog pozorja učestvovale su najistaknutije ličnosti tadašnjeg društva, kulture i umetnosti. U prvom Odboru Sterijinog pozorja, koji je imenovalo Gradsko veće Novog Sada 29. marta 1956, bili su, među ostalima, Josip Vidmar (predsednik), Ivo Andrić, Milan Bogdanović, Mladen Leskovac, Veljko Petrović, Dušan Popović, Radomir Radujkov, Miloš Hadžić... Tada su jasno utvrđeni programski ciljevi i zadaci Pozorja: da kroz stalni festival unapređuje pozorišnu umetnost i podstiče razvoj nacionalnih dramskih književnosti i scenskog izraza. 

Sterijino pozorje je visokostručna pozorišna institucija kojoj je cilj unapređenje nacionalnog pozorišnog izraza i dramske književnosti. Tretirajući fenomen pozorišta integralno, Pozorje je tokom više od pola veka kontinuiranog rada razvilo poslove značajne za našu pozorišnu kulturu i postalo pouzdan instrument za identifikovanje i verifikovanje dramskih i scenskih vrednosti i oslonac naučne i teorijske misli o pozorištu i drami. 

Sterijino pozorje je neposredni kreator i nosilac stručnih i naučnoistraživačkih poslova iz oblasti teatrološke, dokumentarističke i informativne delatnosti. Organizuje i realizuje susret studenata visokih pozorišnih škola (Pozorje mladih), redovne stručne i naučne skupove domaćih i stranih teatrologa, kritičara, dramskih pisaca i pozorišnih umetnika. Postaje sve poznatija adresa održavanja pozorišnih radionica (Workshop) savremenog dramskog teksta, savremenog plesa... Koncipira i organizuje domaće i međunarodne izložbe. Izdaje monografske publikacije i periodiku o pozorišnoj umetnosti i dramskoj književnosti. Istražuje, prikuplja, obrađuje i publikuje pozorišnu dokumentaciju. Omogućuje uspostavljanje neposredne i kontinuirane razmene iskustava i saznanja naše i inostrane pozorišne prakse i teorije. Koordinira odnose i veze domaće i svetske pozorišne javnosti i promoviše nacionalno pozorište u inostranstvu. Tako je Pozorje vremenom steklo ugled i status najznačajnije nacionalne pozorišne institucije u kojoj i preko koje naše pozorište i teatrologija nalaze podsticajne snage i mogućnosti za razvoj, povezivanja i uključivanja u savremene svetske pozorišne tokove. 

Sterijino pozorje insistiraće da se aktuelizuje novčana nagrada Ministarstva kulture Republike Srbije, koja pripada ansamblu čija je predstava proglašena najboljom u Selekciji predstava za Sterijine nagrade. Ova nagrada može se dodeliti samo domaćem pozorištu za produkciju novog teksta našeg autora. 

Sterijino pozorje uvelo je konkurs za domaći dramski tekst, koji je trajao do 15. oktobra. Na anonimni konkurs prispelo je 127 tekstova. Ostavlja se mogućnost da nagrađeni tekst bude postavljen kao koprodukcija Pozorja i pozorišta koje pokaže interesovanje za ovakvu vrstu saradnje. 

Delatnost Sterijinog pozorja koncipirana je u nekoliko programskih celina: Festivalski centar / Festival nacionalne drame i nacionalnog pozorišta, Krugovi; Međunarodni centar; Izdavački centar; Dokumentacionoistraživački centar. 

FESTIVAL

Održava se u Novom Sadu svake godine krajem maja. Repertoar Festivala domaćeg dramskog teksta i domaćeg pozorišta sastoji se od Selekcije nacionalne drame i nacionalnog pozorišta / takmičarski program (najbolje predstave domaćih i stranih teatara rađene po tekstovima naših pisaca /3–5 predstava/ i najbolje predstave domaćih pozorišta rađene po tekstovima stranih pisaca /3–5 predstava/. Selektori za 2008: Tatjana Mandić-Rigonat, rediteljka, Beograd, Vladimir Kopicl, književnik, Novi Sad) i Selekcije Krugovi (tematski i/ili kulturološki definiše se kao internacionalna – regionalna, evropska, svetska – kontekstualizacija najzanimljivijih i najprovokativnijih društvenih, kulturnih i teatarskih fenomena koje nudi naša sredina. U ovom programu /3–5 predstava/ mogu učestvovati samo inostrane predstave. Program i koordinacija međunarodne saradnje u 2008: Ivan Medenica, pozorišni kritičar, Beograd).  

Petočlani žiri donosi odluke o Sterijinim nagradama za umetnička ostvarenja: najbolja predstava, tekst savremene drame, dramatizacija (adaptacija), režija, scenografija, kostim, scenska muzika, glumačka ostvarenja (četiri nagrade) i Počasni krug (Selekcija Krugovi). Sterijina nagrada Okruglog stola kritike pripada pozorištu čija je predstava najbolja po glasanju kritičara. Pored nagrada za umetnička ostvarenja,  trijenalno se dodeljuju Sterijina nagrada za novinsku pozorišnu kritiku i Sterijina nagrada časopisa Scena za teatrologiju. Sterijino pozorje, povremeno, po odluci Upravnog odbora, dodeljuje Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture. Pored Sterijinih nagrada, mnoge institucije i organizacije dodeljuju nagrade za različite oblike umetničkih ostvarenja. 

Pozorje mladih. Susreti studenata i profesora pozorišnih akademija i fakulteta iz naše zemlje, Republike Srpske, Crne Gore i po jedna iz zemalja regiona radi razmene iskustava, upoznavanja sa savremenim pozorišnim zbivanjima i tokovima u zemlji i svetu, praktičnog i teorijskog studija pozorišnog izraza, s jedne strane, i pokazivanja i prikazivanja rada ostvarenog u procesu nastave i na ispitima. Pozorišne radionice, tematski raznolike a vezane za pedagogiju i obrazovanje glumaca, dramaturga, scenografa, producenata, upotpunjuju ovu manifestaciju. 

Tribine i izložbe. Na tribinama se razmatra veoma širok spektar tema, od društvenog aspekta pozorišta, pozorišne umetnosti i kulture do specijalnih stručnih, naučnih i umetničkih. Izložbe nastoje da na upečatljiv način osvetle i predstave značajna imena dramske književnosti, pozorišne umetnosti i kulture, određena razdoblja iz istorije pozorišta i drame i upoznaju javnost s određenim pozorišnim pojavama, problemima ili postignućima. Posebno mesto, po karakteru i značaju, ima Izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja. Ova izložba je jedinstvena manifestacija ove vrste, koja svake treće godine prikazuje grafičko stvaralaštvo u oblasti pozorišnog plakata, programa i drugog grafičkog materijala koji čini vizuelni identitet pozorišne predstave ili pozorišta. Za najbolja ostvarenja u ovoj oblasti, Sterijino pozorje dodeljuje nagrade. Kuriozum ove izložbe jeste nagradna kategorija nerealizovanih pozorišnih plakata, namenjena studentima likovnih umetnosti.

MEĐUNARODNI CENTAR

Pored standardnih oblika međunarodne saradnje koja se ogleda kroz različite oblike institucionalnih i vaninstitucionalnih veza i odnosa i koordinacije između naše i svetske pozorišne javnosti, Pozorje u okviru ove delatnosti ima i posebne programe: Međunarodni trijenale "Pozorište u fotografskoj umetnosti" (ustanovljen 1965. godine) prikazuje stvaralačka dostignuća fotografa-umetnika inspirisanih pozorištem i pozorišnim činom; Međunarodni trijenale pozorišne scenografije i kostima (ustanovljen 1966. godine) donosi ostvarenja najznačajnijih domaćih i svetskih scenografa i kostimografa i omogućuje reprezentativni uvid u svetske tokove u ovoj oblasti stvaralaštva; Međunarodni trijenale pozorišne knjige i periodike (ustanovljen 1967. godine) jedinstvena je manifestacija ove vrste u svetu i zadatak joj je da prikaže pozorišnu knjigu i periodiku iz celog sveta i omogući uvid u svetsku produkciju pozorišne, često neprofitabilne literature.

Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa stalna je institucija u okviru međunarodne saradnje Sterijinog pozorja (pod visokim patronatom Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, AICT), koja razmatra iskustva i saznanja svetske pozorišne teorije i prakse (Simpozijum 2006: Nacionalno pozorište i nacionalističko pozorište).

Međunarodni staž mladih kritičara prestižni je program koji je Sterijino pozorje 2007. po drugi put organizovalo, u saradnji s AICT. Tema: In / Out of the Context; 22 učesnika.

Sterijino pozorje je administrativno i organizaciono sedište Nacionalne sekcije pozorišnih kritičara Srbije, koja okuplja kritičare svih oblasti pozorišta i svih medija (štampanih i elektronskih). Na ovogodišnjem festivalu upriličen je inicijativni sastanak srpske sekcije ITI-ja (Međunarodni pozorišni institut).

IZDAVAČKI CENTAR

Program izdavačke delatnosti koncipiran je tako da se putem knjige, kao trajnog kulturnog dobra i efikasnog sredstva kulturne komunikacije, podstiče razvoj i unapređuju dramska književnost i teatrologija, s jedne strane, i promovišu domaća drama i pozorište u svet, s druge strane. Pozorje izdaje monografske i serijske publikacije o problemima pozorišne umetnosti, pozorišne kulture i dramske književnosti.

Od monografskih publikacija istaknuto mesto u teatrološkoj literaturi zauzimaju sledeće edicije: Dramaturški spisi (pokrenuta 1965. godine). Profil: uvod u dramaturgiju, ontologija pozorišta, tekstovi pozorišnih kritičara koji su zaokružili svoj radni opus. Mnogi naslovi iz ove edicije nezaobilazna su literatura na odseku dramaturgije na visokim pozorišnim školama. Prizor (pokrenuta 2006. godine): Antologija najnovije srpske drame, 1995–2005,  i: Predsmrtna mladost, II: Istorija & iluzija). Sinteze (pokrenuta 2007. godine): Karl Gutke, Moderna tragikomedija i istraživanje prirode žanra.

Među serijskim publikacijama izdvaja se časopis za pozorišnu umetnost Scena (pokrenut 1965. godine), koji posebnu pažnju posvećuje savremenom domaćem dramskom tekstu, ali i pojavama i problemima savremenog domaćeg i stranog pozorišta; četiri broja na srpskom i jedan broj na engleskom jeziku (pokrenut 1978. godine). Godišnjak pozorišta Srbije, dokumentarno-informativna publikacija (pokrenuta 1978. godine).

Sterijino pozorje treba da inicira prevazilaženje nedostatka cele jedne fundamentalne grupe izdanja rečničkog i leksikografskog karaktera, koja bi pružala osnovne informacije o terminologiji, ličnostima, delima i pojavama a bez kojih je nezamisliv ozbiljan i sistematičan pozorišnonaučni i pozorišnokritički rad.

DOKUMENTACIONOISTRAŽIVAČKI CENTAR

Sistematski istražuje, prikuplja, obrađuje, čuva i publikuje pozorišnu dokumentaciju, dokumentacionu građu i podatke. Jedinstvene i bogate zbirke pozorišne dokumentacije: arhivarije, pozorišni program, plakat (6.500 primeraka; završena elektronska obrada), fotografija (35.000 fotosa; traje elektronska obrada), rukopisna dramska dela (1.500 tekstova), audio i video snimci i hemeroteka (59.000 članaka o pozorištu i dramskoj književnosti objavljenih u dnevnoj i periodičnoj štampi); banke podataka o pozorištu i drami (Leksikon pozorišnih umetnika Srbije – 12.000 popunjenih upitnika).

Kao rezultat jednog dela istraživanja i analitičke obrade dokumenata i podataka, Centar svake godine publikuje Godišnjak pozorišta Srbije, jedinstvenu periodičnu publikaciju na osnovu koje su moguća raznolika istraživanja. Sadržaj: repertoar svih naših pozorišta; pozorišni festivali u našoj zemlji (repertoar i nagrade); selektivna bibliografija o pozorištu i drami.

Centar pruža i usluge za potrebe stručnog i naučnoistraživačkog rada i daje podatke i informacije o pozorištu i drami institucijama, organizacijama i pojedincima iz zemlje i inostranstva.

Sterijino pozorje će intenzivirati transformaciju današnjeg Dokumentaciono-istraživačkog centra u neku vrstu pozorišnog instituta koji će se baviti strateškim teatrološkim istraživanjima.